- О бојној готовости Црногораца 1914.

ПОРУКА ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИКУ СРБИЈЕ О БОЈНОЈ ГОТОВОСТИ ЦРНОГОРАЦА ДА СЕ СТАВЕ У ЊЕНУ ОДБРАНУ





Понос српскога племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и народну независност. У име божје и уз помоћ наше вјековне заштитнице Русије и симпатија цивилизованих народа наш ће српски народ и из овога наметнутог искушења побједнички изаћи и обезбиједити своју сјајну будућност. Моји Црногорци већ су спремни на граници да гину у одбрани наше независности, Живио мој мили унуче, на радост твога драгога оца и моју! Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство! 



Твој ђед Никола

Цетиње, 15/28. 7. 1914.


Популарни постови са овог блога

Грахово - рађање слободе (1836-1858.)

Слика
                     ,, На томеђи, на погону                      племе нам се намјерило;               зло свакоје нас дохваћа               и на нас се окомило.               Војасака падалиште               Грахово је било наше;               крст и мјесец на лицу му               зеленом се завађаше.                Ка Косово орошено                крвљу девет Југовића,                Грахово се натопило                 крвљу - десет Петровића.                Муке,...
Прикажи све

Српска народна гарда - Котор

Слика
Од илирског и римског периода, преко Византије, средњовјековне Србије, Венеције, Наполеонове Француске, Аустрије и кратког периода царске Русије, па све до данашњих дана, Бока и Котор су били важно економско, поморско, трговачко и културно упориште сваке државе која је владала тим простором. Поморство као веома битна грана за живот Бокеља развијала се од најранијих дана настанка Котор, да би свој врхунац имала у периоду Немањића, када је Котор био, не само важна поморска, трговачка и војна лука ове моћне средњовјековне државе, већ један од њених најзначајнијих градова. Которани су на српском двору заузимали врло угледна и повјерљива мјеста, а посебно су се истицали као протевестијери (водили рачуна о финансијама). Которска породица Бућа дала је више протевестијера, а Никола Бућа је био један од најзначајнијих царевих савјетника. Колику су они имали моћ најбоље осликава изрека која се и до данас сачувала: ,, Цар даје ал Бућа не даје". Которска морнарица, братство помора...
Прикажи све

Патријарх Василије Јовановић Бркић у Црној Гори (1767-1769)

Слика
• Покушај одржавања црквене конференције у Нишу 1761.године, као и сарадња српског патријарха, владике цетињског и горњокарловачког са неким знаменитим Србима тог времена у циљу обнове српске државе били су само увод у укидање Пећке патријаршије. Идеју који су уз помоћ Грка Турци успјели да осујете (негдје око 1763.године) требала је да покрене уједињење српских земаља као последицу брзог и јаког народног устанка гдје би у једном дану побили све турске вође на окупираном подручју, као и стране официре у аустријским провинцијама. Патријарх Василије Бркић бива одведен у заточеништво на Кипру 1764.године, што је био почетак укидања Пећке патријаршије. 1766.године по наредби турског султана, Цариградска патријаршија, под своју власт присваја Пећку патријаршију и на мјесту пећког патријарха намеће Грка Калиника. Српски епископи, гдје год је то било могуће, бивају или протјерани или хапшени, а на њихова мјеста постављани Грци. Једина епархија у којој Грци никада нису могли да успоста...
Прикажи све