- Саглашавање с посланичким предлогом уздизања земље у ранг краљевства:

 Господо народни посланици!


Свјестан славне улоге ових наших страна у историји српскога народа за вријеме моћних краљева и господара негдашње Зете, колијевке славних Немањића; и свјестан доцније улоге наше отаџбине, ја одобравам предлог Народне скупштине да се обнови старо краљевско дојстојанство мојој држави; одобравам тим прије што видим у жељи представништва мога драгог народа будну свијест наше прошлости; а народ који има лијепу прошлост и који је прожет и одушевљен свијешћу своје прошлости, тај народ може с поуздањем гледати у све бољу и сјајнију будућност.


Та будна свијест драгога ми народа, као што је водила и његове синове по крвавим бојиштима, тако је и мене пратила и потпомагала у мом раду с унутрашњим препородом Црне Горе; и ја у овом свечаном часу, са очинским задовољством и поносом признајем да је заслуга мога народа у истој мјери колико и моја, што је Црна Гора под заштитом свемогућег Бога и братске нам Русије заузела мјесто међу културним народима.


Господо народни посланици!


Имајући народ способан за просвјету и државни живот, тако готов да уложи све своје силе за част и углед своје отаџбине, и тако одан мени и моме дому, што је скупа допринијело значају и угледу који данас ужива Црна Гора у свијету, ја примам краљевско достојанство које проширеној Црној Гори припада по историјском праву и по њеним сопственим заслугама, будући тврдо убијеђен да ће све велесиле са благовољењем поздравити поред једне краљевине у српском Подунављу ову другу у српском Приморју, као једну залогу више за културни напредак и мир на овој граници између Истока и Запада, а Словенство и сви Срби као једно више јемство за опстанак и бољу будућност српскога племена.


Нека свемогући Бог благослови ово наше дјело!


Нека живи и све више напредује мила наша отаџбина Црна Гора!


Цетиње, 15-28. VIII 1910



Популарни постови са овог блога

Патријарх Василије Јовановић Бркић у Црној Гори (1767-1769)

Грахово - рађање слободе (1836-1858.)

Српска мисао у дјелима Светог Петра Цетињског