- Прокламација Југоловенима

Браћо,

Када сам дознао данас за мужевски и праведни одговрор великог Предсједника Сједињених Америчких Држава нашем вјековном непријатељу Аустрији; када сам видио проглашено право слободе и уједињења Југословена, узбудио сам се од радости пред правдом, учињено онима од нашег племена, који су за то страдали и мучили се у Домовини и изван ње. Кад сам, крајем јула 1914. године објавио рат Аустрији, рекао сам: „Тржим мач за уједињење Југословена“. Борих се до живота и скрхана мача, па ипак, ево, Богу слава, виђех остварење мојих замисли, виђех Југославију једру, ослобођену. Замишљам је већ велику, напредну и просвијећену, како се развија у демократском духу на удивљење цивилизације и слободних људи. Ево ме, браћо, данас ево пао вазда с вама и уз вас.


Југославија не може се замислити без свих Словенаца, Хрвата и Срба. У нашој Црној Гори, добро знате, од давнина живе најбољи Срби и Југословени. Њихова прошлост, њихове муке и њихове борбе познате су цијелом свијету као и вама. Нема народа који је претрпио толико мука и јада у борби за драгу слободу.


Браћо, са највећим заносом, радошћу и одушевљењем данас свечано изјављујем да желим, а увјерен сам да исту жељу има и сав мој вјерни народ у Црној Гори, да и наша мила Црна Гора буде саставан дио Југославије, да часно уђе у југословенску заједницу, као што је часно и до краја за њу ратовала и страдала. ….

Радуј се, мајко Југославијо, овоме доживљеноме дану и ти у њој. Народе, око поноситих наших гора Триглава, Велебита, Биокова и Ловћена горе, и оно лијепе свете српске Фрушке Горе, Авале, Романије и Велеша! И радујмо се васкрсу независности браће Чехо-Словака и много напаћених Пољака.  Зажелимо подизање Русије од страшнога њеног пада, да се брзо освијести и исправи, и да види нас, своју, млађу браћу, сједињену и радосну у стеченој слободи!

Нека златна слобода сине свијема који су за њом чезнули.

Поздрав свој драгој браћи Југословенима од стране дугонапаћеног, а данас најсрећнијег и најрадоснијег Југословенина — Краља Црне Горе.


Неји код Париза, 20.октобра 1918. године



Популарни постови са овог блога

Патријарх Василије Јовановић Бркић у Црној Гори (1767-1769)

Слика
• Покушај одржавања црквене конференције у Нишу 1761.године, као и сарадња српског патријарха, владике цетињског и горњокарловачког са неким знаменитим Србима тог времена у циљу обнове српске државе били су само увод у укидање Пећке патријаршије. Идеју који су уз помоћ Грка Турци успјели да осујете (негдје око 1763.године) требала је да покрене уједињење српских земаља као последицу брзог и јаког народног устанка гдје би у једном дану побили све турске вође на окупираном подручју, као и стране официре у аустријским провинцијама. Патријарх Василије Бркић бива одведен у заточеништво на Кипру 1764.године, што је био почетак укидања Пећке патријаршије. 1766.године по наредби турског султана, Цариградска патријаршија, под своју власт присваја Пећку патријаршију и на мјесту пећког патријарха намеће Грка Калиника. Српски епископи, гдје год је то било могуће, бивају или протјерани или хапшени, а на њихова мјеста постављани Грци. Једина епархија у којој Грци никада нису могли да успоста
Прикажи све

Грахово - рађање слободе (1836-1858.)

Слика
                     ,, На томеђи, на погону                      племе нам се намјерило;               зло свакоје нас дохваћа               и на нас се окомило.               Војасака падалиште               Грахово је било наше;               крст и мјесец на лицу му               зеленом се завађаше.                Ка Косово орошено                крвљу девет Југовића,                Грахово се натопило                 крвљу - десет Петровића.                Муке, патње, погибије                од земана Али-паше                неуморно - а упорно                 светиле су руке наше.                  Ма Граховац све заврши,                 наш Граховац чудо ново;                он освети зло и покор,                 што се случи на Косово."             ( Краљ Никола, ,,Граховско коло"                                   1913.г)                  Грахово, као тачка сусрета старе Црне Горе и Херцеговине, било је кључно мјесто са којега је кренуло црногорско ширење утицаја
Прикажи све

Српска мисао у дјелима Светог Петра Цетињског

Слика
     Очување вјере, српске народне мисли и тежња ка свесрпском уједињењу, уз Косовски завјет су главни мотиви који се прожимају како кроз посланице, тако и кроз писма и пјесме митрополита Петра I. За собом је оставио преко 250 посланица, недовршену ,,Кратку историју Црне Горе" , а међу пјесмама најпознатија је  ,,Поучење у стиховима" Свети Петар Цетињски       Са унутрашње корице књиге          "Повјесница Црне Горе од најстаријих времена до 1830 год."  Милорада Медаковића 1850 год‼️      Након смрти владике Арсеније Пламенац, свечана архијерејска хиротонија архимандрита Петра I за новог црногорског владику обављена је 13. октобра 1784. године у Сремским Карловцима, од стране митрополита Мојсија Путника и тројице епископа.     Почетак његове владавине обиљежава лош однос са Русијом, па је због одређених сплетки и клеветања од стране противника, прогнан из Русије (око 1785), што је доживио као велику увреду, али то ипак није утицало да цијели живот пропагира Русију к
Прикажи све