- Проглас поводом проглашења Црне Горе краљевином

 

Моме драгоме народу!

Народно представништво, као израз твојих мисли и осјећања, занесено жељом да крунише дан педесетогодишњице мога владања дјелом које ће наградити мој добри народ за његове вјековне борбе, за његову храброст, пожртвовање и надчовјечанске напоре, а с погледом на славну прошлост наше отаџбине, која је дала Српству прву моћну и признату краљевину, донијело је једнодушно у данашњој својој сједници приједлог да се обнови наше старо краљевство и да се на данашњи дан Црна Гора прогласи краљевином, а ја да примим достојанство краља.

Пошто сам прихватио тај приједлог народног представништва и својим га потписом узаконио, проглашујем у име господа Бога нашу отаџбину краљевином, а себе, по милости божјој, насљедним краљем Црне Горе.

Објављујући ово мојему драгоме народу, призивам милост божју на нашу земљу и молим Свевишњега да благослови наше дјело, како би оно било на срећу, славу и величину Црне Горе! 


Цетиње, 15/28. VIII 1910.

Популарни постови са овог блога

Патријарх Василије Јовановић Бркић у Црној Гори (1767-1769)

Слика
• Покушај одржавања црквене конференције у Нишу 1761.године, као и сарадња српског патријарха, владике цетињског и горњокарловачког са неким знаменитим Србима тог времена у циљу обнове српске државе били су само увод у укидање Пећке патријаршије. Идеју који су уз помоћ Грка Турци успјели да осујете (негдје око 1763.године) требала је да покрене уједињење српских земаља као последицу брзог и јаког народног устанка гдје би у једном дану побили све турске вође на окупираном подручју, као и стране официре у аустријским провинцијама. Патријарх Василије Бркић бива одведен у заточеништво на Кипру 1764.године, што је био почетак укидања Пећке патријаршије. 1766.године по наредби турског султана, Цариградска патријаршија, под своју власт присваја Пећку патријаршију и на мјесту пећког патријарха намеће Грка Калиника. Српски епископи, гдје год је то било могуће, бивају или протјерани или хапшени, а на њихова мјеста постављани Грци. Једина епархија у којој Грци никада нису могли да успоста
Прикажи све

Грахово - рађање слободе (1836-1858.)

Слика
                     ,, На томеђи, на погону                      племе нам се намјерило;               зло свакоје нас дохваћа               и на нас се окомило.               Војасака падалиште               Грахово је било наше;               крст и мјесец на лицу му               зеленом се завађаше.                Ка Косово орошено                крвљу девет Југовића,                Грахово се натопило                 крвљу - десет Петровића.                Муке, патње, погибије                од земана Али-паше                неуморно - а упорно                 светиле су руке наше.                  Ма Граховац све заврши,                 наш Граховац чудо ново;                он освети зло и покор,                 што се случи на Косово."             ( Краљ Никола, ,,Граховско коло"                                   1913.г)                  Грахово, као тачка сусрета старе Црне Горе и Херцеговине, било је кључно мјесто са којега је кренуло црногорско ширење утицаја
Прикажи све

Српска мисао у дјелима Светог Петра Цетињског

Слика
     Очување вјере, српске народне мисли и тежња ка свесрпском уједињењу, уз Косовски завјет су главни мотиви који се прожимају како кроз посланице, тако и кроз писма и пјесме митрополита Петра I. За собом је оставио преко 250 посланица, недовршену ,,Кратку историју Црне Горе" , а међу пјесмама најпознатија је  ,,Поучење у стиховима" Свети Петар Цетињски       Са унутрашње корице књиге          "Повјесница Црне Горе од најстаријих времена до 1830 год."  Милорада Медаковића 1850 год‼️      Након смрти владике Арсеније Пламенац, свечана архијерејска хиротонија архимандрита Петра I за новог црногорског владику обављена је 13. октобра 1784. године у Сремским Карловцима, од стране митрополита Мојсија Путника и тројице епископа.     Почетак његове владавине обиљежава лош однос са Русијом, па је због одређених сплетки и клеветања од стране противника, прогнан из Русије (око 1785), што је доживио као велику увреду, али то ипак није утицало да цијели живот пропагира Русију к
Прикажи све