- Писмо краљу Петру
Ваше Величанство, драги брате и зете мој!
Послије толиких патња и мука нашег народа Бог је милостиви досудио да га видимо данас ослобођена испод турског јарма, срећно увеличана и у братској љубави загрљена. Нека је за то и сада и вазда Свевишњем слава и хвала.
Наш народ је у овоме прошлом рату био ка вазда храбар и издржљив и свјестан задаће, коју је славно извршио. Слава нашем добром народу српском, који је са одушевљењем и смјелошћу устао и кренуо путовима које смо му Ваше Величанство и ја означили.
А да се томе народу, пуну врлина, унеколико одужимо, мислим, драги ми брате, да бисмо то најбоље извршили када бисмо ставили тврд темељ једном споразумном раду. Ми смо обојица већ људи у годинама, те ни дужност налаже да наш народ и наше насљеднике оставимо након нас на једној тврдој подлози за њихов живот, за њихово благостање, за њихову безбједност и за очување насљедства које им остављамо, како би тим начином лакше могли приступити остварењу националних завјета. Што скорији наш споразум у томе правцу био би користан објема странама.
Пријека је потреба сагласити се на темељу независности и једноправности наших држава и династија у обиљежењу дужности према заједничком задатку у војничком, дипломатском и финансијском пољу.
Уредимо ли све ово, драги ми брате, за нашег живота, колико ће ни олакшати души и уморним животима на раду око добра и среће нашега народа!
Јест, оставићемо тако нашим синовима једно душом сједињено и снажно Српство, богато плодним равницама, испреплетано ријекама, украшено шумама, богато рудама, а купано сињим морем, нашим слободним српским морем.
По том пространом Српству, најљепшем крају свијета, шириће се на стотине хиљада српских момака да све то очувају и радом и културом пољепшају и обогате.
Не само наш народ из Србије и Црне Горе споразуму ће се томе обрадовати, него и она још неослобођена браћа српска па и цијело Југословенство и у нади једне опште заједнице, душу ће им кријепити.
Наша вјековима покровитељима Русија свој ће матерински благослов дати нашем споразуму. Ми ћемо јој оснажени моћи још боље доказати нашу захвалност, нашу вјерност и љубав за све што је за нас током вјекова урадила, док не је најзад видјела ослобођене и способне да можемо сопственим животом живјети и бити јој по потреби најзахвалнији, најлојалнији и највјернији савезници.
Ако је Ваша Величанство овога мишљења, било би потребно да се што прије састану по један или два државника Ваша и моја и да на темељу горереченоме израде план за јединство рада наших држава.
Вазда прожет идејом општег српског добра, приступних овоме кораку у времену, што сматрам погодним, убијеђен да ћу наћи свесрдан одзив у родољубивој души Вашег Величанства и Ваших мудрих државника.
