- Звоно Цетињског манастира

Насред поља, усред горе, 
кад твој човјек чује звек, 
очи небу дигне горе, 
свом гријеху тражи л'јек.

На кољена земљи пане: - 
"Помози ми Боже мој!" 
Склопи руке и уздахне: 
"Мио творче, ја сам твој"

Када свети твој глас хуји, 
он свједочи Бога двор, 
гдје: "Господе, помилуј нас!" 
српске дјеце пјева хор.

Звони, звони, мило звони, 
Србима је то олтар; 
за њ се р'јека крви проли, 
то је Христа Бога дар!

И кроз ваздух и облаке 
твој нек с' ори слатки јек 
и поздравља све јунаке, 
којима се диви в'јек;

Карађорђа и Данила ... 
И кажи им, звоно, хој, 
да је већа турска сила, 
срушиће је народ мој!
 

Популарни постови са овог блога

Грахово - рађање слободе (1836-1858.)

Српска народна гарда - Котор

Петар I Петровић Његош у очима европских путописаца