- На испраћају за Пећ Гаврила Дожића

 


Високопреосвештени!

Кључеве древних светих и дивних храмова српских, које сам примио по милости божјој из руку моје побједоносне војске, предајем вама са благословом високопреосвештеног господина митрополита Митрофана да у њима новом великољепном свијетлошћу скоро догорјели жижак кандила у првобитну свјетлост и снагу поджежете, да врата мојих храмова у пећкој епархији српском свијету широм отворите, да се пред дрверима истих богу за српску слогу молите и да душе погинулих за њихово ослобођење побожношћу помињете.


Анђели небески, свети краљеви и патријарски, који у простору ваше богохраниме епархије вјечним сном почивају, радоваће се кад под сводовима њихових храмова стане одјекивати пјесма божја, пјесма Србинова и молитва за здравље српскога народа и његову срећу. Изволите, Високопреосвештени, сљедовати примјерима мојих славних предака, господара ове земље, и бити надахнути према неправославној браћи оном њиховом широком вјерском сношљивошћу којом су се вазда одликовали.

Прва тамо Ваша молитва нека буде благодарност богу за доживјеле ове срећне дане, за упокојење душа погинулих Срба, као и оних Срба, који су радом, трудом, жељом и молитвама допринијели ослобођењу нашега народа испод Турака.


Искрај тако дуго упражњеног пријестола славних српских патријарха учите ми драги мој народ кријепости и вјери православној. Утврдите у њему љубав према домовини јер Пећ је била огњиште српске цркве и моћи српскога духа. Пећ је била српска Москва, а Москва је чедна мајка не само браће нам Руса, него и наша, јер она нас је бранила у мучним временима и озаравала вјером у бога и у побједу наше праведне мисли.


Најљепши божји храм на Балкану, моје високе Дечане, одржавајте сјају и великољепности као свети израз и сведока српске побожности и величине.


Подижући ову чашу у ваше здравље, Високопреосвештени, желим вам срећан пут!

Популарни постови са овог блога

Патријарх Василије Јовановић Бркић у Црној Гори (1767-1769)

Грахово - рађање слободе (1836-1858.)

Српска мисао у дјелима Светог Петра Цетињског