Судбина злата Краљевине Југославије
На почетку Другог свјетског рата (1939) Народна банка Краљевине Југославије је из централе у Београду све монетарно злато пренијела у унутрашњост земље, у ужичку филијалу Народне банке у коме је смјештено 9.611,30 кг злата. Тако је у централу у Београду остало свега 2,30 кг злата, а у сарајевској филијали 1.089,80 кг злата. Послије одређених трансакција на тржишту и продаје злата почетком 1941. године, у тренутку напада на Југославију 6. априла, количина злата којом држава располаже је 63.573,23 кг од чега 10.703,41 кг у земљи и 52.869,82 код банака у иностранству (злато које се налазило у иностранству, током рата, влада у избјеглиштву је могли слободно да користе).
Укупно 204 сандука злата из филијале Народне банке Југославије у Ужицу је пред саму капиталацију државе из складишта у Ужицу пребачено у Мостар 9. априла 1941. године. Како је 10. априла проглашена НДХ, то злато више није било сигурно у Мостару тако да је наређено да се пребаци у Никшић гдје је стигло 14. априла. Због развоја ситуације 15. априла је злато из пећине Требјеса, гдје је било смјештено, требало пребацити на никшићки аеродром ради транспорта у иностранству. Међутим у авиону за Грчку утоварено је 14 сандука злата и то је влада понијела 8, а генералитет 6 сандука. Остатак од 190 сандука је остао на аеродрому. Првим транспортом је из Никшића за Цетиње послато 92 сандука, а остатак од 98 сандука требао је бити послат у другој рути, када се камиони врате. Међутим, због блокаде саобраћајница, други транспорт није било могуће извести, тако да је 88 сандука предато начелнику никшићког среза, а 10 послато у манастир Острог. 17.априла италијанска војска заузима Никшић и врши заплијену 88 сандука злата.
Злато за Цетиње транспортовано је у два камиона са 50 сандука и у једном камиону 42 сандука. Када је 50 сандука пристигло на Цетиње сакривено је у једну пећину - суви бунар. То злато су по уласку на Цетиње Италијани заплијенили и послали за Тирану. Из непознатих разлога товар са 42 ковчега злата је каснио. Пошто се сазнало да су Италијани близу Цетиња, одлучено је да се транспорт пребаци за Херцег Нови и да се злато сакрије у манастиру Савина, али збор откривања тајности путовања злато је предато Интендатском одјељењу штаба Боке Которске. Иако је злато сакривено, Италијани су га пронашли и заплијенили 21. априла. Како је у току транспорта један сандук украден, тако је у посједу Италијана дошло 179 сандука злата са 8.339 кг злата.
У манастиру Острог 16. априла стигао је товар од 10 сандука злата који је предат архимандриту Леонтију Митровићу. Злато је сакривено и закопана на више локација око манастира.
У раним часовима, 25. априла 1941. године у манастиру стиже група њемачких војника - гестаповаца, која је ухапсила старјешину манастира и патријарха Гаврила Дожића, извршила претрес манастира и пронашла 4 сандука са златом (188,45 кг), као и неке драгоцјености које су припадале краљевској породици које је у манастиру краљ оставио при повлачењу, као и Рафаелову слику.
2. августа 1944. године четници су у манастиру пронашли један сандук злата, док је по завршетку рата, Озна организовала детаљну претрагу и пронашла 5 сандука са златом.
Од 204 сандука са златом из Ужичке филијале Народне банке Италијaни су заплијенили 179 сандука. Од осталих 25 сандука, 8 је понијела влада, а 6 генералитет, један је украден, 4 су узели Њемци, један четници и 5 припадници Озне после рата. Око тону злата која се налазила у сарајевској филијали заплијениле су усташе.
После капитулације Италије, 3. септембра 1943, Њемци су од Италије преузели све злато Банке Италије, гдје се налазило и југословенско монетарно злато. Америчке трупе су у мају 1945. пронашле и одузеле италијанско злато, међу којем је било и југословенског злато па су на основу одлуке Трипартитне комисије за реституцију монетарног злата (1947) и Лондонског споразума, Италији вратили злато, заједно са југословенским златом. На основу Уговора о миру (10.2.1947) Италија је вратила Југославији цјелокупно заплијењено злато. Њемачка је Југославији после рата вратила 2.172,87 кг (урачунавајући и злато из Борског рудника - 1 750 кг) тако да је укупно реституисали 10.565,87 кг монетарног злата. То је највећи проценат реституције злата у току Другог светског рата које су добиле европске земље.
